М1 Абрамс
М1 Абрамс | |
---|---|
Основне карактеристике | |
Брзина на путу | 67.60 km/h km/h |
Досег | 426 km km |
Димензије и маса | |
Дужина | 9,83 m |
Ширина | 3,65 m |
Висина | 2,37 m |
Опрема | |
Главно наоружање | 105 mm М68 топ са олученом цеви (М1) 120 mm М256 топ са неизолученом цеви (М1А1, М1А2, М1А2СЕП) |
Споредно наоружање | 1 х 12.7 mm М2ХБ тешки митраљез 2 х 7,62 mm М240 митраљез (1 на куполи, 1 коаксијалан са топом) |
Оклоп | Чобам, РХА, осиромашени уранијум ојачан челичним плочама mm |
Мотор | гасна турбина AGT-1500 |
Снага (КС) | 1.500 KS (1.100 kW) КС |
Посада | |
Посада | 4 члана |
М1 Абрамс је главни борбени тенк америчке војске. Назив је добио по Крејтону Абрамсу, некадашњем начелнику генералштаба војске САД.
Почетак развоја Абрамс креће 1971. године у сарадњи са Западном Немачком када се развија програм МБТ-70. Након пропасти тог пројекта САД покреће свој пројекат КСМ-803, који је због високе цене и сложености одбачен. У септембру 1972. у Варену (Мичиген) формиран је тим стручњака за израду пројекта КСМ1. На челу тима био је генерал Крејтон Абрамс, који је преминуо током рада на пројекту. Први приједлог је направљен 1976. године и он је остао темељ даљњег развоја.
Испитивање особина новог тенка је било под истим условима као код њемачког Леопарда 2, а резултати никада нису објављени. Американци су као главно оружје преузели топ калибра 120 mm са Леопарда 2, а све остало су развили самостално.
Серијска производња под ознаком М1 Абрамс почела је 1980. године у Охају. Почетно се производило 30 комада месечно, а касније је оспособљена још једна фабрика па су заједно правили 60 тенкова месечно. Године 1985. креће серијска производња побољшане верзије М1А1, а 1992. верзије М1А2.[1]
Развој
[уреди | уреди извор]Први покушај да замене остарелу М60 серију тенкова је био безуспешни МБТ-70, развијен у сарадњи са Западном Немачком. У односу на М60 Патон је учињен еволутивни напредак, а дизајн је сличан тенку из доба Другог свјетског рата M26 Першинг, са врло високим профилом, а оклоп и наоружање су били слични тадашњим тенковима совјетске производње.
Корисници
[уреди | уреди извор]- Аустралија - 59[2]
- Египат - 1.005
- Ирак - 321
- Кувајт - 218
- Саудијска Арабија - 373
- Мароко - 222
- САД - 9.500 направљених
- Украјина - 31[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „M1A2 Abrams Main Battle Tank”. Military. Приступљено 24. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „M1 Abrams Tank”. Australian Army. Приступљено 24. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Šta znamo o američkim tenkovima Abrams koji stižu u Ukrajinu ‘iduće sedmice’”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 22. 9. 2023.(језик: бошњачки)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Abrams U.S. Army Fact File
- Official Abrams page on General Dynamics Land Systems site
- M1A1/M1A2 Abrams Main Battle Tank on Army-Technology.com
- M1A1/2 Abrams page on the Armor Site
- Main Battle Tank M1A1 Abrams on Enemyforces.com Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2007)
- Anatomy of an M1 Abrams on military.discovery.com
- M-1 Tank Urban Survivability Kit (TUSK), M1A1 AIM Upgrade, and M1A2 SEP Upgrade on Defense-Update.com
- M1 Abrams Main Battle Tank page on GlobalSecurity.com
- AGT1500 Tubine Technology on Honeywell.com